Kuckam ovaj post dok sam pod utiskom (nazovite to dok sam paranoicna nakon onoga sto sam procitala). Nikada se nisam zapravo bavila ovim temama, ali za sve postoji prvi put.
*Sve fotografije su preuzete sa interneta
Zapravo prvo zelim da se zahvalim divnoj Andrijani sa bloga Kapege, koji redovno citam, na njenom postu o "onim" danima i sto je objavila clanak koji je doveo do toga da ja stavim prst na celo i zapitam se da li zaista zelim da rizikujem, cak i kada su sanse za rizik male opet nije svejedno.
Citala sam ja tako post kao i svakog dana sto radim i onako uobicajno opusteno nakon citanja spremim se da ostavim komentar ali pri kraju procitam:
"Tampone ne preporučujem, jer ih sama ne koristim i jeza me hvata kad pomislim na onu devojku što je zbog tampona ostala bez noge! "
Drugi deo recenice mi se bukvalno ureze i "pojurim" brzinom svetlosti da procitam o cemu se zapravo radi. Razlozi zbog cega sam citala onaj prilicno dugacak tekst i to sa punom paznjom sve vreme i sto vama upravo sada kucam ove redove je prvo to jer sam ja do sada koristila tampone i to redovno, drugi (ali ne manje bitan) je taj sto zapravo pojma nisam imala o ovome sve do sada, sigurno ne bih ni imala pojma da nisam procitala na njenom blogu. I kao treci je taj sto nisam verovala da tako nesto moze da se desi. Iskreno nije mi bilo ni na kraju pameti. Stavljanje tampona mi je delovalo tako normalno i uobicajeno. Nisam imala nikakvih briga oko toga. Redovno sam koristila Ob tampone i pratila uputstva. U pocetku sam se osecala malo neprijatno, ali vremenom je postalo skroz okej i nesto na sta nisam obracala paznju.
E nakon citanja ovog teksta, ceo svet o tome, celo moje misljenje o tome se preokrenulo. Nemojte mi reci da panicim bezveze, ili to kako ako pratim uputstva nema sanse nesto da se desi. Nemojte molim vas da mi pricate kako je devojka iz prica verovatno bila nepazljiva ili imala preslab imunitet, jer desi se svima da smo nemarni preko dana, da cesto zaboravimo nesto. A ona sigurno nije bila slabasna, cim se bavila sportom i mogla je da postane kosarkasica.
U redu je ako ne delite moje misljenje (NOVO misljenje zapravo), u redu je ako smatrate da ne postoji rizik. Ja to postujem, pa vas molim da i vi postujete ono sto ja mislim nakon citanja ovog teksta.
Sama prica o devojci se nalazi na linku ali ako vas mrzi da citate citavu pricu prekopiracu najbitnije detalje. Sam tekst sam dosta skratila, ako zelite i voljne ste (a ja vam stvarno preporucujem) mozete procitati ceo OVDE.
"Sve je počelo 3. oktobra 2012, kada je Loren pozlilo – skoro kao da ju je uhvatio grip. U tom trenutku je takođe imala menstruaciju, pa je sišla do obližnje apoteke da se snabde tamponima „Koteks natural balans". Taj odlazak u kupovinu nije imao nikakve veze s njenim trenutnim zdravstvenim stanjem. Na kraju krajeva, Loren je u tom trenutku već jedanaest godina imala posla sa menstruacijom, i „Koteks" je bio samo deo rituala. Kao i većinu devojčica i nju je mama naučila kako se koristi tampon kada je imala 13 godina i upozorila je na to da se tampon menja svaka tri, četiri sata. Pravilo nije bilo komplikovano; Loren kaže da je tog dana promenila tampon ujutru, popodne i uveče. Kasnije te večeri, odlučila je da svrati na rođendansku žurku prijateljice...Trudila sam se da se ponašam normalno", kaže ona, mada je u tom trenutku jedva mogla da stoji. „Svi su bili u fazonu, 'Čoveče, grozno izgledaš'." Odvezla se nazad u Santa Moniku, skinula sve sa sebe i legla u krevet. Samo je želela da spava. Sledeće čega se sećala je bilo to da ju je probudio njen slepi koker španijel, koji joj je ležao na grudima i lajao. Neko je lupao na vrata i vikao, „Policija, policija!" Loren se odvukla do vrata i pustila unutra policajca koji je pregledao stan. Lorenina majka, koja je upravo izašla iz bolnice posle operacije, bila je zabrinuta zbog toga što joj se Loren ne javlja, i pozvala je policiju da ode da proveri da li je dobro...Sledećeg dana, mama je pored policije poslala i jednu prijateljicu da obiđe Loren. Našli su je kako leži na podu kupatila. Smesta su je odveli u Sent Džon, sa temperaturom od 41 sa 6, i kažu da ju je od smrti delilo samo 10 minuta. Unutrašnji organi su joj se gasili i doživela je težak srčani udar. Lekari nisu mogli da je stabilizuju i niko nije imao pojma šta se događa, sve dok nisu pozvali infektologa koji je smesta pitao da li u sebi ima tampon. Imala je i poslali su ga na ispitivanje u laboratoriju. Konstatovali su sindrom toksičnog šoka (STŠ)...
Dok je čekala terapiju, Loren je u jednom trenutku ostala sama u sobi. Po sredini sobe je bila povučena zavesa, a iza zavese je bila neka žena koja je pričala telefonom. Loren je mogla da čuje razgovor. Žena je insistirala na tome da je nešto hitno, da nešto mora da se dogodi što je pre moguće. A onda je rekla, „Ovde mi je jedna devojka od 24 godine kojoj mora da se izvrši amputacija noge do ispod kolena". "Pomislila sam, 'Bože, pa ona priča o meni'," kaže Loren. „Izgubiću nogu"..."
"STŠ, koji je naziv dobio 1978, je u suštini komplikacija nastala usled bakterijske infekcije, u većini slučajeva stafilokoke. To ne pogađa samo žene, ali već decenijama postoji veza između njih i korišćenja tampona i osamdesetih godina je došlo do velikog broja smrtnih slučajeva povezanih sa STŠ-om (Sam tampon nije dovoljan da izazove STŠ – osoba već mora da ima stafilokoke u organizmu. Oko 20 odsto stanovništva su nosioci ove bakterije)."
Tampone i predmete nalik njima žene koriste tokom menstrualnog ciklusa već vekovima, ali u poslednjih 50 i nešto godina, njihov sastav je izmenjen, više se ne prave od prirodnih materijala kao što je pamuk, već od veštačke svile i sintetičkih vlakana. Oni te tampone nazivaju „prirodnima", a u stvari ih veštački materijali čine opasnima. Njihove reklame navode mlade žene da pomisle, 'Oni su prirodni, pamučni su', ali nisu prirodni, nisu od pamuka, a da jesu, šanse da dođe do toksičnog šoka bi bile skoro nikakve".
"Dr Filip M. Tijerno, profesor mikrobiologije i patologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku, koji je sproveo ozbiljno, nezavisno istraživanje o povezanosti tampona i sindroma toksičnog šoka, slaže se da bi pamuk bio bezbedniji. „Većina vodećih proizvođača tampona pravi tampone od mešavine viskozne veštačke svile i pamuka, ili od čiste viskozne veštačke svile, i u oba slučaja ti tamponi obezbeđuju optimalne fizičko-hemijske uslove neophodne za proizvodnju TSST-1 toksina, ako je toksigenska vrsta stafilokoke deo normalne vaginalne flore žene", kaže on. „Sindrom toksičnog šoka može da se javi ako žena nema antitela za toksin ili ima nizak nivo antitela. S toga su sintetički delovi tampona problem, dok bi tampon potpuno načinjen od pamuka bio najmanje rizičan, ili nimalo".
Bicu iskrena, ja nakon citanja ovog teksta sam ostala zgranuta. Mozda je to cak i preblaga rec. Nisam ni verovala da te kompanije toliko ne vode racuna, da su toliko neobazrive i da ih je bukvalno briga za devojke i zene koje koriste njihove proizvode. Ne znam da li su uopste svesni rizika i onoga sto moze da se desi tim zenama. Ili ih mozda jednostavno ne zanima.
Ovo sa vama delim jer smatram da je izuzetno korisno, mene je pogodilo, tako da se nadam da ce i na vas barem malo uticati.
Mozda vam ovaj post deluje nekako nabacano, razlicito od ostalih (svesna sam ja toga) ali eto zelela sam to da podelim sa vama, jednostavno osetila sam potrebu da vam pokazem ovako nesto.
*Sve fotografije su preuzete sa interneta
- 2:33 AM
- 13 Comments
